Ljudi nisu ono što vidim Dubine se ne vide odmah A svatko ih ima. Sam zabludim Otplovim Zanesem se Tuđom pričom I uvijek završim pred ogledalom Jer ni ja nisam "prvi dojam". Sebi sanjar Ptica

Nekak bi štel da me ovu noć zeme Jel to loša vibra il preteško breme niš ni sam tak pak se treba držat dalje i gurati putem, zajebat detalje i kad ne vidim - smiso je tu koj put na javi, koj put u snu

Ona je moja Ljubav a ja sam tamo neki mali kotačić koji joj daje snagu jer mi daje snagu čuvam je i volim druge mi nema Moj je sklad, moj Om Volim svoj dom G.M. 25.11.2017.

stihovi koje napišem dolaze iz "etera" i stoga ih ne namjeravam naplaćivati niti plaćati kako bi bili objavljeni... Oni su moji koliko su i svačiji. Objavit ću ih i ovdje na ovoj platformi...

Koliko sam samo puta umrla u ovom životu. Baš mnogo. Useli se u mene tišina, sve potopi, sve prekrije, a iz ogledala me posmatraju beživotne oči. Ništa ne traže, ničemu se ne nadaju, nikog ne čekaju. Ranije

''Nemoj nikom tako ponuditi usne koje mirišu na jesen jer...osjetiće neko kako moji poljupci još traju i kako ti rukama struji ova jesen i zima... Nikome nemoj tako ponuditi usne jer znaš da te u meni